Biseri srpske umetničke solo pesme

......."Biseri srpske solo pesme", sa ovog CD-a samo su segment jednog ambicioznog i velikog projekta, čiji je idejni tvorac, kao i jedan od izvođača, magistar-tenor Slavko Nikolić. U taj projekat ušlo se sa iskrenom željom da se prvi put posle II svetskog rata osvetli i prezentira ukupnost onog što je stvoreno na polju srpske solo pesme i tako učini čast svome narodu i svojoj zemlji...
.......Solo pesme Krstića, Bajića, Biničkog, Hristića, Milojevića, Konjovića, stvarane su krajem XIX i u XX veku, sasvim na periferiji evropskih muzičkih događanja, u vreme procvata impresionizma, čiji su najistaknutiji predstavnici bili Debisi (naročito klavirska muzika), Ravel (čudesne solo pesme na stihove francuskih simbolista), De Falja, Albeniz... ali i u vreme kada pojava muzičke moderne sa Prokofjevim (jedan od najoriginalnijih muzičkih stvaralaca uopšte), Stravinskim (prvo spajao ruske folklorne elemente sa impresionizmom, kasnije preko ekspresionizma došao do dodekafonije), Šenbergom (uveo novi dvanaestostepeni sistem, nevezan za usvojena harmonska pravila), Hindemitom (odlučan antiromanticar, primenjivao principe atonalne muzike)... otkriva nove puteve stvaralaštva i njima ruši staru i oglašava novu estetiku... Solo pesme gore pomenutih naših kompozitora bile su predaleko od svih tih novotarija i eksperimenata. One ni onda ni danas pogotovu, nisu mogle iznenaditi ni u pogledu harmonija, niti oblika, pa donekle ni ritma, ali te kompozicije, od kojih su mnoge inspirisane narodnim pesmama, stvarane u teško vreme nastajanja mlade srpske države posle petvekovnog ropstva pod Turcima, kao da svojim drobom ovaploćuju reci: "pesma nas je održala, njojzi hvala"...
.......One, medutim, plene svojom svežom inspiracijom: "Šanson", "Sicilijanska pesma", "Jesenja elegija"; svojom iskrenom naivnošću iz koje neprestano niče elongacija apsolutne vere: "Bila jednom ruža jedna", "Elegija"; svojom besprimernom čednošću koja izvire iz srži pravoslavne smernosti: "Nane, kaži tajku"; one su posvećene mladalačkom ljubavnom zanosu i uzavrelim strastima: "Veruj da te ljubim", "Pod pendžeri", "Sevdah"; one su romantične, a time i večne, jer dok je čoveka biće romantizma i ljubavi: "Stojanke", "Da su meni oči tvoje"... Sve te pesme blješte kao titraji one iskonske lepote za koju je veliki Dostojevski govorio da će izmeniti svet?! One kao da su svaka na svoj način izašle iz stihova:

... kroz TREPKI zanos da seješ,
so SLZI da go pomešaš,
na GRUDI da go razviješ,
so DUŠA da go uobličiš...

.......Među te romantične solo pesme ide i ona "Dišeš i igraš" istaknutog savremenog srpskog kompozitora Konstantina Babića, koji kao humanista i stvaralac retke originalnosti u njoj povezuje stvarnost, ljubav i san...
Ali, kada pomislimo na diskontinuitet srpske kulture, koja se stvarala u uslovima ratova, robovanja, buna, dehristijanizacije, bežanija, pogibija u jednom dahu, shvatamo zašto je ta kultura i osobena umetnost koja se iz nje rađala postala i ostala DRAMA ovoga naroda, tragičnija i sudbonosnija od Hamletovog BITI IL’ NE BITI, jer se moralo BITI, bez obzira na užasnu cenu...

......I ta DRAMA, koja traje i danas nalazi odjeka kod svih ljudi, zaljubljenih u svoj narod, a pogotovu kod stvaralaca, koji svaki na svoj nacin doživljavaju i preživljavaju ovo vreme. Kaže se: "U smutnim vremenima muze ćute"... Kod savremenog srpskog kompozitora Milovana Filipovića, one ne da ne ćute, vec u spoju sa njegovom vizijom i velikim talentom daju njegovim solo pesmama svoj autentičan i izredan izraz. Filipović svojim delima vraća veru u stvaralaštvo u ovom vremenu, kada se cini da je savremena ozbiljna muzika pobegla od čoveka, jer je u odnosu na njega kao slušaoca i ljubitelja, izgubila svoj visoki stepen umetničke autentičnosti i najneposrednije estetsko dejstvo. Njegova maštovita i bujna invencija, bogata zvucima, bojama i ritmovima ovoga podneblja, provlači se kroz njegove solo pesme... Zvuk simultanog akorda CE-A-E-BE-DIS na kraju pesme "Najveća je žalost za bratom" (koja je pobedila na konkursu RTS-a, 1997. godine), kao duša zvona crkve sa HILANDARA, opominje "da je početak mudrosti, strah gospodnji i da ko želi da se spase, mora da se podvizava i da ide uskim i tesnim putem"... i u to ime, na CD-u pesma "Vostani Serbije"...